Intervju sa Filipovićem: Partizan je motor srpskog vaterpola, država prepoznala naše uspehe

U intervjuu za svoj zvanični sajt, Filip Filipović je govorio o raznim stvarima.

Vaterpolo reprezentacija Srbije krajem prošlog meseca osvojila je četvrto zlato na Evropskom prvenstvu u nizu. Posle nekoliko dana, na prijemu kod predsednika Srbije, dato je obećanje da će kompletan dug Vaterpolo saveza biti vraćen, a ubrzo je to i ispunjeno. Mlađi reprezentativci se pripremaju za Svetski kup, dok će oni iskusniji krajem avgusta početi pripreme za novu klupsku sezonu.

O svemu tome, kao i o situaciji u domaćim klubovima, govorio je kapiten reprezentacije Srbije i vaterpolista Pro Reka, Filip Filipović.

Srbija je na Evropskom šampionatu manje-više rutinski odigrala grupnu fazu, lako je bilo u četvrtfinalu protiv Mađarske, sigurno u duelu sa Hrvatskom, a mnogo neizvesnije u finalu sa Španijom.

– Znali smo da ćemo ući u trenažni proces na samom takmičenju i forma u kojoj smo došli u Barselonu nije bila na zavidnom nivou. Prihvatljive su bile i neke slabije partije na startu, zaključno sa Slovačkom. Posle toga smo se možda i više nego što je bilo potrebno spremali za Mađare. Nisu bili na onom nivou koji smo očekivali i na koji su nas navikli. Samim tim su nam mnogo olakšali posao za prolaz u borbu za medalju.

Usledilo je polufinale sa Hrvatskom.

– Pobeda nije dolazila u pitanje. Bili smo spremni za sve okolnosti koje su nas praktično i zadesile u toku utakmice. Očekivali smo takav početak i završetak meča, sa dosta klinča i fizičkog kontakta, na kom oni insistiraju. Kada naša odbrana funkcioniše na nivou na koji smo sami sebe navikli, mislim da tu nema prostora za druge selekcije, a smatram da su Hrvati uz nas bili najkvalitetniji.

U meču za zlato, Srbija je posle velike borbe i peteraca pobedila domaću Španiju.

– Španci su vođeni atmosferom i celim ambijentom dobili 10-20% na samopouzdanju. Kvalitet imaju, ali svih ovih godina nedostajalo im je to nešto da bi napravili stepenik više i ugrozili neku jaču ekipu. Došli su sada do finala i jako mi je drago zbog njih. Smatram da ova generacija može da bude konkurentna za medalju na Olimpijskim igrama 2020. godine – rekao je kapiten Srbije i dodao:

– Oni su se vratili na velika vrata i zasluženo su tu gde jesu. Po njihovim reakcijama posle finala video sam da su zadovoljni srebrom, shvatili su da je to možda njihov maksimum u ovom trenutku, ako ne i više od toga.

Interesantno je da je Srbija bila bolja od Španije i u finalu Svetskog šampionata 2009. godine u Rimu. Ipak, to nije prolazilo kroz glavu Filipoviću pred početak penal serije.

– Pričali smo dan pre toga, ali niko nije očekivao peterce, posebno što smo mi bili ubeđeni u trećoj četvrtini da ćemo uspeti da preokrenemo. Španci su bili vidno iscrpljeni, nisu više pružali takav otpor. Diktirali smo ritam igre, a oni su uz sportsku sreću došli do peteraca, jer su dva gola postigli u poslednjim sekundama dve četvrtine. Jedan je bio neregularan, jer je postignut posle isteka vremena. To su bili neki momenti gde smo mogli da prelomimo meč.

Srbija je i mesec dana ranije, u finalu Mediteranskih igara, posle peteraca stigla do zlata.

– Ne možemo sve da pripišemo trenutku, sigurno je veliki faktor zrelost ekipe i jednostavno mentalna pripremljenost. Nismo vežbali peterce, ali toliko godina smo zajedno i toliko puta smo ih izvodili. Imali smo odličnog golmana na jednoj strani, izuzetne egzekutore na drugoj. Peterci su uvek lutrija, voleo bih da smo to završili kako treba i ranije, smatram da smo zaslužili.

Mađari i Grci su odigrali nešto slabije.

– Mađari će se definitivno vratiti, mislim da je to samo pitanje odluke selektora i igrača da li su spremni da se vrate svojim obavezama. Grci su najstandardnija ekipa, ne mogu ni mnogo više, a ni mnogo manje. Sada su definitivno podbacili, što nije bilo očekivano posle uspeha u Ligi šampiona ekipe Olimpijakosa, koji čine uglavnom grčki reprezentativci.

Filipović najbolje poznaje italijanske reprezentativce.

– Italijani su uvek bili i ostaće konkurentni. Ove godine su bili fizički pripremljeniji i superiorniji od ostalih ekipa. Malo je falilo da dođu do finala, ali je kod njih, pored fizičke pripreme koja mi je ostavila najveći utisak, bitan i psihološki momenat. Nisu imali pravi izbor, ili igrači koji su preuzimali odgovornost nisu imali taj momenat da prelome meč. Mnogi su na ovom Evropskom prvenstvu bili umorni od naporne sezone, ali su Italijani bili korak ispred, nametnuli su njihov ritam od prvog meča. „Pregazili“ su Mađare, zatim i Ruse u četvrtfinalu. Španija je bila njihov prvi ispit. Meč na gol razlike, bilo ja padova u igri, a neki izbori su bili loši – rekao je igrač Pro Reka, dodajući da misli da bi Srbiji bilo teže u finalu protiv Italije.

– Mislim da bi bilo mnogo teže, jer su oni izuzetno spremni, znaju da iskoriste suđenje i igraju u promenljivim pravilima. Mi smo naučili da igramo finale i te utakmice su nam fizički uvek najlakše, ali ima nekoliko igrača koje je teško zaustaviti.

Iz ove perspektive, poraz u polufinalu Svetskog prvenstva u Budimpešti došao je u pravom trenutku.

– Apsolutno. Ako se to ponovi još neki put, nama je to izuzetno blagotvorna šok terapija. Moramo da budemo svesni da i ostale ekipe igraju, a nekad možda i više žele pobedu od nas. Na to moramo da obratimo pažnju, na našu motivaciju i koncentraciju koju imamo u toku meča.

Posle povratka u Beograd, srpske vaterpoliste je sačekala lepa vest, pošto su na prijemu kod predsednika Srbije saznali da će svi dugovi Vaterpolo saveza biti vraćeni.

– Obećanje je dato i ispunjeno. Mogu samo da se zahvalim i, ispred ekipe, izrazim veliko zadovoljstvo što smo, primljeni od strane predsednika, saslušani i više nego ispoštovani. Izraz na našim licima u tim trenucima bio je neopisiv. Mi smo odradili svoj posao na najbolji način, a onda je nastupila država, koja je prepoznala te uspehe, momenat i pomogla nam je u jako bitnom momentu za srpski vaterpolo i to nikad neće biti zaboravljeno.

Međutim, sve kreće od klubova, koji su u jako teškoj situaciji.

– Postoje dobre indicije da će na sistemski način da se pomogne i klubovima. Država i ljudi u Savezu žele kroz sistemsko delovanje da podignu nivo kvaliteta srpskog vaterpola, da se kroz rad u klubovima i mlađim selekcijama digne prepoznatljiva srpska škola vaterpola. Kao što sam mnogo puta rekao, svi znamo da je motor srpskog vaterpola Partizan. To je uvek bio i tako će biti dok postoji. Mislim da je pre svega cilj vratiti onaj kvalitet škole vaterpola u Partizanu, na koji smo navikli i koji zaslužuje svojim renomeom i uspesima.

Posle nekoliko sezona, crno-beli neće igrati u Ligi šampiona, a zameniće ih Crvena zvezda.

– Smatram da je to prava odluka, podržavam je i dajem punu podršku Zvezdi. Verujem da je to bolje, Partizan ni prošle godine nije imao ekipu za to takmičenje. Uvek je dobro imati jednog ili dva predstavnika u najelitnijem takmičenju, tako da je to pravi potez. Voleo bih da ti mladi igrači stasaju, osete draž i kvalitet najboljeg vaterpola u Evropi – rekao je Filipović i nastavio:

– Partizan u ovom trenutku ne treba da razmišlja o propuštenoj šansi za Ligu šampiona, već da proba da se restartuje, obrati pažnju na rad u mlađim kategorijama i da pusti trenutno stabilniji klub da ide napred, a Partizan se možda kroz par godina priključi Zvezdi u Ligi šampiona. Zašto ne bismo imali dva kluba u Ligi šampiona, a ne samo jedan.

Filipović će i naredne sezone igrati za italijanski Pro Reko. Njegov klub prošle sezone poražen je u finalu Lige šampiona.

– Pričao sam sa saigračima i smatram da nam je svih ovih godina falilo po nešto, ali kada dođete u završnicu, sa već tolikim teretom na sebi koji nosi ime kluba Pro Reko i da je jedini cilj osvajanje svih mogućih takmičenja, posebno Lige šampiona, onda su startne pozicije iz ove perspektive bile otežane. Sam pokazatelj je to četvrtfinale sa Brešom, koju smo do tada dobijali bez problema. Bilo je teško i na kraju smo morali preko peteraca da stignemo do polufinala. Videlo se već tada da nešto nije kako treba, na momente funkcionišemo kao najbolja ekipa u Evropi, a onda bez ikakvog razloga počinjemo da srljamo, da igramo bez ideje. Gubili smo kontrolu nad igrom i ove i prošle godine. Smatram da su ekipa i klub pali na tim ispitima, ali onog trenutka kada budemo imali kontrolu nad utakmicu, bez obzira da li počeli dobro ili loše, smatram da možemo da se nadamo nečemu.

Posle završetka sezone, Vladimira Vujasinovića na klupi je zamenio Ratko Rudić, a pored iskusnog stručnjaka, stigli su Marko Bijač, Luka Bukić, Džozef Kajes i Vićenco Rencuto.

– Došli su u najtrofejniji klub, u ovom trenutku ne i najbolji, ali klub u kojem je najteže igrati. Imaju jedan cilj, a to je da sve osvoje. Da li su spremni za taj izazov, pokazaće oni sami. U Pro Reku je sve lepo dok se pobeđuje, ali koliko je normalno dok se pobeđuje, toliko je jako teško funkcionisati kada se izgubi neka utakmica ili kada ne ide sve kako je planirano. Igranje u ovom klubu nije samo satisfakcija sa finansijske strane i taj novac je tri-četiri puta teže zaraditi zbog svih očekivanja od nas.

Srpski vaterpolista je samo kratko razgovarao sa novim trenerom.

– Znamo kakvo je ime Ratko Rudić, poznajemo sistem njegovog funkcionisanja. Upoznati smo kroz priču sa bivšim saigračima koji su bili kod njega u reprezentaciji Hrvatske. Imao sam priliku samo na kratko da se čujem sa njim, ali ćemo prvi kontakt imati kada se vratim u Italiju i videćemo kakva su njegova viđenja, upoznaćemo se sa sportske strane. Doktrina se tu itekako prepoznaje, nema potrebe da pričamo da li će se nešto promeniti u samom sistemu treninga. Jedan trener od koga se očekuje samo najbolje,  do sadaje donosio sjajne rezultate.

Filipović već za vikend putuje u Italiju, a sredinom oktobra počinje sezona utakmicom protiv Boljaska. Nekoliko dana kasnije igra se i prvi meč u Ligi šampiona.