JELENIĆ: Igre se nisu ni završile, a u Beogradu su radili na preuzimanju Saveza i smeni selektora

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije, Viktor Jelenić, samo se jednom tokom Olimpijskih igara u Parizu oglasio u javnosti. Učinio je to posle polufinalne utakmice sa SAD i plasmana u finale.

– Ostala je još jedna utakmica, Igre nisu gotove. Ali lepo je kada znaš da je medalja osvojena, sedma u nizu, peta kada je samo Srbija u pitanju – rekao je tom prilikom.

Slavilo se proteklih dana, vaterpolisti su bili i još su u žiži interesovanja. Sa pravom, treće uzastopno olimpijsko zlato je istinski podvig. U razgovoru za sajt Saveza Jelenić je prvo rekao:

– Svi su videli kako je išlo i dokle smo došli. Treba sve da se zasluži, uostalom, kao i u svakodnevnom životu.

Podsetio je Jelenić na početak juna:

– Pred start priprema u Kragujevcu imao sam sastanak sa igračima i stručnim štabom. Rekao sam da je naš cilj zlato i da, ako razmišljamo drugačije, nećemo ništa da uradimo. To je obaveza prema njima samima ali i prema svim prethodnim velikim generacijama.

Ponovio je tu izjavu i na konferenciji za medije u Šapcu uoči početka turnira. Malo ko je mogao da veruje da njegove reči imaju pokriće.

– Znao sam kako su radili. Ipak, sport je sport. Pred poslednji trening sam rekao selektoru Stevanoviću, može da potvrdi, da ću da podnesem ostavku ako ne osvojimo medalju. To je moja moralna obaveza. Kada sam ih ispraćao, na aerodromu, samo sam mu kazao „Borite se, bićemo ili pukovnici ili pokojnici“. Uroš mi je odgovorio „Bićemo pukovnici“. Verovao je, bio optimista, za razliku od mnogih.

Predsednik saveza podseća na period posle Tokija:

– Znamo šta se događalo, promenili smo selektora. Rekao sam tada Stevanoviću da će biti teško, jako teško. Evo, sada na kraju, kako sve izgleda, treće uzastopno olimpijsko zlato za Srbiju. Kontinuitet postoji, to je najvažnije. Tri uzastopna zlata ima u vaterpolu Mađarska, mi smo kao Amerikanci u košarci. Imamo sedam u nizu.

O samim Igrama Jelenić kaže da je bilo zanimljivo i u Parizu ali i u Beogradu:

– Iz iskustva znam da je najvažnije četvrtfinale. Normalan je bio strah posle Australije, ali svaka ekipa ima slab dan. Susret sa Francuskom je bio kao osmina finala i lagano smo dobili. Duel sa Mađarima ništa nije rešavao.

I Jelenić je zatim ukazao:

– U Beogradu se događalo da su neki, da ne pominjem imena, tek što su izašli iz bazena, poželeli da preuzmu organizaciju. Igre se nisu ni završile a podelili su funkcije, razgovarali sa predstavnicima klubova. Cilj je bio da smene mene, selektora, kompletan vrh saveza. Makar je trebalo da sačekaju da se završi takmičenje. Prvo skoči pa reci hop. Moj dobronamerni savet je da se spuste u rudnik, odnosno u klub, da nauče posao i potom da razmišljaju o preuzimanju saveza. Ostaje mi još 18 meseci mandata i savez ću ostaviti kao uspešan i rezultatski i finansijski. Posle neka rade šta hoće, ako dođu na čelo. Ponosan sam, jedini sam funkcioner u Evropi koji je kao predsednik kluba osvojio Ligu šampiona i Super kup a kao predsednik saveza dva olimpijska zlata sa dvojicom selektora. Sa mlađim kategorijama na poslednjih deset takmičenja osvojili smo devet medalja, sedam svetskih i dve evropske. Pokušavamo i da ženski vaterpolo podignemo. Ne zaboravite, bila je i godina korone. Sve to je domaći zadatak za naslednike, ko god to bio.

Logično je pitanje da li su ta dogadjanja imala neke veze i sa poznatom situacijom oko Mandića i Šapića:

– Samo Mandić zna kako se osećao posle svega što se događalo u Novom Beogradu. Pokazao je kako je to prevazišao i kako je postao jedan od najboljih koji su se ikada bavili ovim sportom. I ja sam bio u Skupštini Beograda i nisam prišao da se pozdravim.

Usledilo je objašnjenje:

– Aleksandar Šapić i ja ne govorimo više od 12 godina. Zajedno smo igrali u tri kluba i reprezentaciji, bili pet godina cimeri. Ne bi bilo primereno da komentarišem. On zna da znam šta se događalo godinama unazad.  Možda jednog dana rešimo naše nesuglasice pre nego što se preselimo na neko bolje mesto. Verujem da postoji neka sila koja te nagradi ako radiš dobro i obrnuto. Živim kako živim, moja supruga, sa kojom sam u braku 31 godinu, kaže da sam težak čovek. Trudim se da ne završim u devetom krugu pakla iz Božanstvene komedije. Tamo idu oni koji su prevarili ljude koji su im verovali.

Vraćamo se Parizu, predstoji susret sa selektorom kojem je istekao ugovor:

– Naravno, imaćemo sastanak, rekao bih pro forme. Pokazao je Uroš da zna kako se vodi ekipa, pravi rezultat i pored brojnih problema na koje je naišao. U poslednjih 40 godina samo petorica trenera su osvajali Igre, Uroš je jedan od njih i to je za maksimalno poštovanje.

Slaže se da je selektor pogodio sa Gerićem, Dajanom Zoretić, sa vraćanjem Ćuka i Dedovića.

– Oko psihologa smo razgovarali tokom Svetskog prvenstva u Dohi. Jako je bitan za celu priču. Dajana je uradila vrhunski posao, sjajno je profesorica tempirala njihovu fizičku pripremu za završnicu takmičenja. Dedović i Ćuk su dali ono što je trebalo. Bio sam i za to da se vrati Prlainović, predomislio se. Niko ne može da kaže da nismo uradili veliku stvar za srpski vaterpolo i srpski sport u celini. Mislim da je vaterpolo, zaista, naš nacionalni sport.

Naredne godine je svetsko prvenstvo u Singapuru, u januaru 2027. je Evropsko prvenstvo u Beogradu.

– Svetsko je još u mom mandatu. Nastavljamo da radimo, imamo odličnu saradnju sa našim ljudima u evropskoj i svetskoj federaciji. Hoću još jednom da se zahvalim igračima, lavovski su se borili, Urošu i stručnom štabu na sjajno urađenom poslu, ljudima koji su bili sa nama, predsedniku Vučiću na stalnoj podršci sve vreme. Svaki plafon je novi pod. Nije lako ali, eto, borimo se – završio je Viktor Jelenić razgovor za sajt Vaterpolo saveza Srbije.