INTERVJU SA UROŠEM STEVANOVIĆEM: Imamo atmosferu i igru za olimpijsko zlato!

Za nešto više od nedelju dana u Parizu počinju Olimpijske igre, gde će vaterpolo reprezentacija Srbije braniti zlato osvojeno u Riju 2016. i Tokiju 2021. godine. Velike promene pretrpela je nacionalna selekcija od tog zlata u Japanu. Velika sedmorka se oprostila od reprezentacije, na pet velikih takmičenja nije osvojena medalja, a nacionalni tim je u jako nezgodnom trenutku, u oktobru 2022, preuzeo Uroš Stevanović.

Igre u Parizu bile su povod za razgovor sa selektorom Srbije, koji je u intervjuu za Vaterpolo vesti optimističnim tonom istakao da veruje da njegova ekipa sada ima i atmosferu i igru koja može da donese novo olimpijsko zlato.

– Imamo jedan cilj pred nama, a to je da osvojimo zlato. Ne da odbranimo, jer ovo je nova reprezentacija, koja se u proteklom periodu suočavala sa svim i svačim. Imamo i mane naravno, nedoumice, stvari koje nas teraju na razmišljanje. Ali, mislim da smo sve dečije bolesti preležali i da konačno imamo i atmosferu i igru koja može da nas ohrabri da možemo da osvojimo olimpijsko zlato.

Prvi meč Srbija 28. jula igra sa Japanom. Dva dana kasnije rival će biti Australija, a potom na svaka dva dana igraće se sa Španijom, Franciskom i na kraju sa Mađarskom. Na pitanje da li ovakav raspored, sa dva uslovno rečeno slabija protivnika na startu, odgovara njegovoj selekciji, Stevanović kaže:

– Hoće li nam raspored koji imamo pogodovati, to ćemo znati posle četvrtfinala. Ne bih rekao da je Australija u podređenom položaju u odnosu na reprezentacije sa kojima ćemo kasnije igrati. Možda je u Šapcu imala najkonstantnije i najbolje igre na turniru. Na Olimpijskim igrama je najvažnije četvrtfinale, ni mi ne znamo na kom ćemo mestu završiti u grupi, a tek se ne zna u drugoj grupi. Moramo podizati formu i psihički biti spremni za četvrtfinale.

U slično vreme pre godinu dana igralo se Svetsko prvenstvu u Fukuoki, a potom su u januaru i februaru odigrana još dva velika takmičenja, najpre Evropsko prvenstvo u Zagrebu, a potom samo nekoliko nedelja kasnije i Svetsko prvenstvo u Dohi.

– Tri prvenstva u šest meseci verovatno nisu bila nikada. Dva su se još i dešavala, kada je zimi Svetsko prvenstvo ili Evropsko prvenstvo. Treba na sve ovo dodati dugu i izuzetno tešku klupsku sezonu. Pogotovo za igrače koji su došli do Fajnal-fora Lige šampiona, tako da mislim da je nemoguće da oni budu na vrhuncu forme četiri puta u toku sezone. Jako teška situacija za nas – kaže Stevanović i nastavlja:

– Kada se završila klupska sezona, prva stvar bila je da dobiju dobar odmor za oporavak, a pitanje je koliko mogu da se oporave. Ali, drugačiji je motiv kada su Olimpijske igre, to vidim po igračima na ovim pripremama. Imaju veću želju, sve je na većem nivou. Izuzetno su momci radili u Kragujevcu, Kranju i Šapcu. Vidim da su svi maksimalno skoncentrisani, da u svakom trenutku daju sve od sebe, što meni olakšava i otežava izbor za Olimpijske igre, kojih 13 ću odabrati – ističe selektor Srbije, koji će u narednim danima saopštiti i konačan spisak igrača za Pariz.

Pored četiri velika reprezentativna takmičenja u samo dvanaest meseci, svi igrači i tokom klupske sezone igraju veliki broj utakmica, na domaćoj i evropskoj sceni. U takvim okolnostima Stevanović nije imao mnogo vremena za pripreme sa igračima pred Evropsko i Svetsko prvenstvo.

– U januaru i februaru smo imali samo po tri nedelje priprema samo za jedno i drugo takmičenje, igrači su dolazili iz klupske sezone i tu uopšte nema vremena da se tempira forma, može samo njihova da se održava, ona u kojoj su došli iz klubova. I da pokušamo što više da se uigramo. Mi smo tek u januaru, kada se Nikola Jakšić oporavio i krenuo punim intenzitetom da trenira, bili kompletni posle godinu dana. Izlazio je iz povrede za Zagreb, zdrav i spreman bio za Dohu, a posle godinu dana smo i mi bili konačno kompletni. Svaki trenutak nam je značio da se spremamo, bilo nam je sve to što smo tokom tih meseci radili od izuzetnog značaja za ovo sada, i to se tek vidi na ovim pripremama. Pojedine stvari koje smo u januaru i februaru radili sada dolaze do izražaja – ističe Stevanović i nastavlja u istom dahu:

– Svi igrači su u klubovima imali različite zahteve, klupski pikovi su bili drugačiji. Nisu bili za decembar i januar, pa da budu na vrhuncu forme. Svaki klub ima svoje ambicije, gleda da ih ispuni, a igrači moraju da se prilagođavaju ulogama koje im trener da. Neko manje, neko više. Nažalost, to nije u skladu sa idejama koje imam oko reprezentacije. Ali, šta je tu je. Mislim da je tako bilo i ranije. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti, da će u klubovima imati uloge koje imaju u reprezentaciji Srbije.

Na prvom velikom takmičenju sa Stevanovićem na čelu, Srbija je zauzela četvrto mesto. Bilo je to na Svetskom prvenstvu u Fukuoki pre godinu dana, kada je u četvrtfinalu podmlađen sastav bez Dušana Mandića eliminisao Italijane, a potom u borbi za medalju poražen od Grčke i Španije. U januaru i februaru Srbija je gubila u četvrtfinalu u tesnim završnicama.

– Kada pogledam četvrtfinala koja smo gubili, analitički su drugačija. Rezultatski jeste napravljen korak unazad u odnosu na Fukuoku, ali po igri i atmosferi je iskorak unapred. Posle dosta vremena provedenog zajedno, tek smo u Dohi dobili obrise reprezentacije, jer su i Dušan Mandić i Nikola Jakšić bili spremni, i pokazivali ono što oni jesu. Na njima dvojici baziramo igru, to nije nikakva tajna.

Stevanović je nacionalnu selekciju preuzeo u oktobru 2022. godine i tada je u jednom intervjuu otkrio da je glavni cilj plasman na Olimpijske igre, a odmah je obavio i razgovor sa igračima koji nisu bili deo reprezentacije neko duže vreme.

– Kada sam preuzeo reprezentaciju, pred mene je postavljen glavni cilj, a on je bio plasman na Olimpijske igre. Naravno, ambicije su uvek veći od toga, ali to je bilo ono osnovno i glavno. Pokušali smo sa podmlađivanjem reprezentacije, može da se proveri koliko je igrača prošlo kroz šire spiskove reprezentacije… Dosta igrača je dobilo šansu, čak su dobili šansu i na dva Svetska i jednom Evropskom prvenstvu. Odigrali su i po dva velika takmičenja prvi put u karijerama. Napravljena je analiza ciklusa i videli smo da će nam mnogo značiti povratak i Nikole Dedovića i Miloša Ćuka, pre toga i Nemanje Ubovića, koga sam odmah priključio.

Stevanović je ubrzo nakon preuzimanja reprezentacije u ekipu vratio Nemanju Ubovića, iskusnog centra kojeg nije bilo u nacionalnoj selekciji od 2017, dok je počeo „pregovore“ sa Milošem Ćukom, sa kojim je dobro sarađivao i u Radničkom.

– Nakon Dohe sam kontaktirao Ćuka i Dedovića, koji je odmah to prihvatio sa velikim zadovoljstvom, a Miloš je hteo da vidi sa sobom da li može da odgovori zahtevima reprezentacije. Da li može da bude na maksimumu i pomogne Srbiji. Otkako sam postavljen za selektora, bili smo u kontaktu. Po svemu viđenom do sada, pokazao je da može. Nisam sumnjao nijednog trenutkla, a pokazalo se da nas dopunjava na pravi način sa svojom pojavom. U bazenu, ali i van njega.

U odnosu na Svetsko prvenstvo u Fukuoki, srpski selektor sada u timu ima trojicu veoma iskusnih igrača, što će mnogo značiti, posebno na nezgodnoj strani.

– Razlika jeste kada je ekipa mlađa i iskusnija, na Olimpijskim igrama treba da budemo u najjačem sastavu. Nema tu prostora da neko ko nema iskustvo da raste i gradi se kao igrač u Parizu. To je moglo na pripremama ili u Fukuoki, Zagrebu i Dohi. Sada moramo da nastupimo u najjačem sastavu. Godine ne treba da se gledaju. Nikola Dedović i Miloš Ćuk su svojim igrama u potpunosti zaslužili poziv i dokazali zašto su opet u reprezentaciji.

Početkom juna, u Šapcu je održan pripremni turnir, gde je Srbija sa četiri pobede i jednim porazom posle peteraca zauzela prvo mesto.

– Kao i na svakom pripremnom turniru, treneri probaju ono oko čega imaju nedoumice. Da li su to oko sastava, sistema igre… Uvežbavane su stare i nove stvari, pokušavano je da se one implementiraju u igru. Došli smo iz bazičnih priprema, igrači su bili umorni i teški, nisu bili na vrhuncu forme, što ne bi ni valjalo da bude sada. Ali, jako sam zadovoljan kako je sve ovo izgledalo u Šapcu. Sve što sam hteo, pokušao sam i video. Znamo na čemu treba da radimo u završnom periodu priprema, u kojem ćemo imati šest trening utakmica sa Crnom Gorom i to će biti glazura. Tada ćemo imati jasniju sliku gde smo u ovom trenutku.

Novo lice u stručnom štabu reprezentacije Srbije je nekada proslavljeni odbojkaš, a danas sportski psiholog, Andrija Gerić.

– Moja je ideja bila da se Andrija Gerić priključi stručnom štabu, kao što je i svaka što se tiče rada u seniorskoj reprezentaciji. On je već privatno radio sa nekim igračima, sa sportistima generalno i ima dugogodišnje iskustvo na tom polju. Bio je vrhunski sportista, mi idemo na Olimpijske igre, najveće takmičenje, a on zna šta one nose i osvajao je medalje. U Sidneju 2000. godine zlato. Mislim da prija i ekipi, po onome što sam do sada video, i atmosfera je njegovim angažovanjem i povratkom Miloša Ćuka mnogo bolja u odnosu na prethodni period.

Poznato je da je format na Olimpijskim igrama veoma težak, jer je svaka utakmica najvažnija, što se dosta razlikuje od grupne faze na Evropskom i Svetskom prvenstvu, gde su formati malo i promenjeni u prethodnim godinama.

– Mislim da je iluzorno da više pričamo o tim promenama formata takmičenja. Od Evropskog, preko Svetskog prvenstva, pa do Olimpijskih igara. Na svakom je sistem drugačiji i prosto se vodimo činjenicom da je nama kako i drugima je nama. Ko se bolje prilagodi, ima veće šanse za uspeh. A, sad da mi gubimo energiju i vreme da se bavimo takvim stvarima, mislim da postoje ljudi koji se bave time. Promenili su se jednom, videćemo šta će to doneti, hoće li biti promena ili ne u budućnosti za vaterpolo.

Pored novih formata takmičenja, vaterpolo je, kao uostalom i drugi sportovi, dobio i neka nova pravila, uveden je i VAR.

– Možda VAR nije transparentan za gledaoce. I za one koji su na tribinama, ali i one kraj malih ekrana. Ali, dobra je ideja u začetku da se uvede, kao i u drugim sportovima. Ovde se zadržao samo na ‘violent action’ i mislim da je dobro da se to iskoreni iz vaterpola, ali da ne bude selektivno, nego da za sve bude podjednak kriterijum. I da krene da se koristi u drugim situacijama, da bude u druge svrhe, da se trenerima dozvoli čelendž, jedan ili dva, to je za dublju analizu. Napravljen je iskorak i sve češće se koristi, kažnjava se gruba igra. Isključenje bez prava zamene daje protivničkom timu peterac i četiri minuta igrača više, što je ogromna prednost na utamici – kaže Stevanović:

– Vaterpolo se čisti od nasilničkog ponašanja, a na glasu je bio kao nasilnički sport. U kojoj meri će VAR biti razrađen, ostaje da se vidi, ali rekao bih da se u tom pogledu stagnira. Treba omogućiti trenerima da zatraže čelendž za neke situacije koje su videli, da bude kao u drugim sportovima – ističe iskusni strateg na kraju razgovora za Vaterpolo vesti.