Krojačke makaze – VAR odluke iz Fukuoke

Svetsko prvenstvo u vodenim sportovima koje je u subotu završeno u Fukuoki bilo je jedno od najuzbudljivijih takmičenja u vaterpolu poslednjih godina. Neizvesne utakmice, više timova u konkurenciji za visok plasman nego ranije i, nažalost, problematično sprovođenje sudijskih odluka pomoću VAR tehnologije. Nakon ostalih sportova VAR je pronašao mesto i u vaterpolu, i s pravom. Trebalo bi da pomogne sudijama da donesu ispravne odluke. U Fukuoki se VAR primenjivao za tri slučaja prema pravilima. Da se proveri da li je lopta ušla u gol, da se proveri situacija u kojoj bi mogao biti dosuđen brutaliti prekršaj, te da se proveri da li se nešto desilo u regularnom vremenu.

Odluke oko gola veliki su napredak, jer milimetri odlučuju, a iz Fukuoke smo mogli da vidimo snimke koje gledaju sudije, pa je na taj način osim pravednosti povećan i stepen učestvovanja televizijskih gledaoca koji mogu i sami da procene situaciju. Ako se setimo legendarnog polufinala Olimpijskih igara u Tokiju, u meču Srbije i Španije, nakon VAR provere dosuđen je gol za Španiju koji je postigao Maljarah iako se tokom prenosa činilo da je golman Srbije Branislav Mitrović odbranio pre nego što je lopta celim obim prešla gol liniju.

Mišljenja su i dalje podeljena, tada VAR sudija Mladen Rak iz Hrvatske nedavno je u dokmunetarnoj emisiji Zlatne kapice u epizodi o OI u Tokiju tvrdio da je lota bila u golu. Prema njegovim rečima, bez ikakve sumnje lopta je celim obimom bila u golu pre nego što je Mitrović odbranio. Umesto da se verujemo na reč, trebalo je pokazati taj snimak. Ovako ostaje sećanje na ono što je usledilo nakon te odluke, odnosno nadahnuta igra Srbije,preokret i plasman u finale. I drugo olimpijsko zlato za Srbiju u nizu.

Ipak, bolje je za publiku i promociju vaterpola da su sve stvari dostupne javnosti, da se prati komunikacija među sudijama, te da se snimci spornih situacija emituju u prenosu uživo. Još bi bilo bolje da treneri imaju pravo na „Čelendž“. Ipak, odluke oko brutalitija koje su proveravane VAR sistemom, redom su bile pogrešne, ili situacije u kojima je trebalo pogledati VAR, to nije učinjeno. I to ostaje veliki utisak nakon prvenstva.

Srećom, Srbija nije imala mnogo spornih trenutaka, osim lakta koji je dobio bek Sava Ranđelović tokom završnice prvog poluvremena utakmice trećeg kola po grupama protiv Crne Gore. Utakmica je zaustavljena, situacija se proveravala VAR tehnologijom ali ocena sudija je bila da nema elemenata za brutaliti zbog koga bi bi Uroš Čučković morao van igre, Srbija dobila peterac, a Crna Gora sledećih četiri minuta imala igrača manje u bazenu.

Svakako je delovalo da je lakat Čučkovića potez koji iziskuje brutaliti odluku, ali situacija jeste bila upitna. Sam udarac nije, lakat je bio očigledan, ali igrači su plivali uz kontakt, Ranđelović u napad Čučković u odbranu, i možda je procena da je udarac bio nehotice. Sigurno bi više brinuli o tome da nije baš Ranđelović u sledećem napadu postigao sjajan gol, vratio Srbiju rezultatski u igru, pa je odliuka nekako postala nebitna jer se igrao vrhunski vaterpolo u kome je Srbija na kraju slavila na peterce.

Međutim to je bio uvod u lošije i nesporno pogrešne odluke koje su se desile u finalu, a pre toga i u utakmici četvrtfinala između SAD i Mađarske. Kao i u finalu, i i u četvrtfinalu je odluka bila u korist Mađara što daje novu dimenziju VAR-u. Umesto da ograniči tumačenje pravila, olakša publici da razume zašto je sudija svirao to što je svirao, VAR je postao tema za sebe i skreće pažnju sa onoga što bi trebalo da štiti, a to je sama igra.

Svakako najvažnija je situacija iz finala. Trenutak kada Grci imaju napad sa igračem više. Stilijanos Argiropulos šutira slasbašno sa krila, i onda ga kapiten Mađarske Silard Janšik udara pesnicom preko vode u glavu. Epilog, isključenje Argiropulosa, i napad sa igračem više za Mađarsku. VAR tehnologija nije konsultovana za tu situaciju iako je sudija bio jako blizu. On je doneo odluku o isključenju. VAR sudija i delegati nisu reagovali što je na granici nemogućeg jer se sve dešavalo ispred njih. Ni drugi sudija, koji je morao da vidi tu situaciju, nije signalizirao.

Neverovatno je da kapiten Mađara Janšik udara protivnika pesnicom preko vode, da se to sve dešava u finalu Svetskog prvenstva, i da ono što se videlo na televiziji, niko od zvaničnika nije video, niti konstatovao, niti pomislio da bi to mogli da na VAR-u provere. Umesto da zaštite igru i integriteta takmičenja, čelni ljudi World Akvatiksa zahtevaju da se sa Instagram profila ukloni snimak koji su objavile stranice koje prate vaterpolo.

Na stranu što je Argiropulos imao najslabiji nastup u finalu, što je Kakaris promašio zicer koji je mogao da donese pobedu, te što je selektor Vlahos tražio najgori tajm aut u istoriji vaterpola, Grci su oštećeni tako očigledno da je to prosto neverovatno.

Poenta nije u tome da li će šampioni biti Grci ili Mađari, poenta je da postoje pravila i upros nekim nezahvalnim situacijama mora se truditi više i bolje, da ona budu jednaka za sve. Ovako, greška prolazi nekažnjeno. A trebalo bi je preispitati i svakako kazniti odgovorne jer neće ni Grci dobiti priliku da se ponovi finale, da odigraju bolje. Greške se dešavaju, ali imaju posledice, za sada samo za igrače, trenere i navijače.

A tu je i situacija iz utakmice četvrtfinala, gde su igrom slučaja ili ne, opet akteri Mađari ovaj put sa Amerikancima. Opet u utakmici na jednu loptu, i opet VAR situacija. Samo je tada nakon sviranog isključenja Martona Vamoša na Benu Haloku, nakon VAR provere, Haloku sviran brutaliti zbog udaranja protivnika.

Halok na mestu centra dobija loptu, Vamoš ga povlači, a potom diže ruke u vazduh, nakon čega u preglumljenom pokretu ruke koja bi trebala da igra loptom Halok želi da pojača utisak o povlačenju ali mu šaka završava na licu Vamoša.

Sudija s pravom traži VAR, jer i Vamoš nije propustio dramsku sekciju u školi kao ni Halok, pa se uhvatio za glavu ranjen. Ništa nema sporno u potezima ni jednog ni drugog igrača, kao ni u odluci sudije da traži VAR proveru. Međutim odluka da je takav udarac bio nameran, te da je to brutaliti je baš nategnuta, iako donekle u skladu sa pravilima, ipak prestroga po Amerikance.

Halok, inače najbolji centar sveta trenutno, završio je nakon tog poteza meč, a propustio je i sledeći, ali ne i poslednju utakmicu, iako za brutaliti obično sleduju dve utakmice kazne. Njegov nedostatak i četiri minuta s igračem manje Amerikanci su u četvrtfinalu uspešno nadoknadili, a meč su izgubili jedan razlike najviše zahvaljujući propuštenim petercima. Promašili su čak tri u drugom poluvremenu.

Dakle, kao u slučaju Grka i Amerikanci su imali šansu da ispave nepravdu, i zaista su priredili jednu uzbudljivu i neizvesnu utakmicu. Međutim, to je sve razlog više da krovna organizacija, sudije i delegati povedu računa o interesu vaterpola, a ne o pojedinačnim interesima. Ili, ako su greške proizvod neznanja, u šta je teško poverovati, da se pronađu kompetentniji kadrovi.

U borbi za publiku, gledanost, popularnost na društvenim mrežama, vaterpolo kao sport ima Svetsko prventvo kao jedan od najmasovnijih i najatraktivnijih događaja. Tako bar tvrdi krovna organizacija World Aquatics koja u izveštaju iz Fukuoke ima samo reči hvale za nastupe sportista, ali i za sebe samu. Trenutak je da se neka samokritika pojavi kao sastavni deo funkcija koje nose čelni ljudi, lokalni organizatori, ali i delegati i sudije. Sigurno da su njihove uloge važne i nimalo lake, ali moraju postati i odgovorne. Baš kao što su i sportisti i treneri odgovorni za rezultate. I jedni i drugi publici i navijačima zbog kojih sport i postoji.