Analiza Svetskog prvenstva u Fukuoki – Stevanović i Jakšić, kapetan i kapiten!

U subotu je u Fukuoki završeno Svetsko prvenstvo u vaterpolu, titula je pripala Mađarima koju su nakon peteraca bili bolji od Grčke. Finale je u regularnom delu završeno 10:10, a sjajni mađarski golman Soma Vogel doneo je prevagu sa čak četiri odbranjena peterca i tako je popeo Mađare četvrti put u istoriji na svetski tron.

Na podijumu nije bilo Srbije, koja je u borbi za bronzu poražena od Španije 9:6, i tako zauzela četvrto mesto. Nakon dva Svetska prvenstva gde Srbije nije bilo u borbi za medalju, utisak je da su velika borbenost, energija i timski duh, uz dve važne pobede na peterce nad Crnom Gorom i Italijom, dovoljni da se nastup oceni kao uspešan i, važnije, kao nagoveštaj još boljih rezultata.

Medalja u Fukoki je izmakla kao i olimpijska viza, ali je obezbeđen mir, stabilnost i vera u mogućnosti da u takmičarski najzahtevnijoj godini u istoriji Srbija ponovo bude na vrhu. Evrope, sveta ili Olimpijskih igara. Jer, sledeće godine u januaru je Evropsko prvenstvo, potom je u februaru Svetski šampionat, da bi kruna godine bila na Olimpijskim igrama u Parizu u julu. Evropsko je u Izraelu, u Netanji, a boravak na Bliskom istoku nastaviće se u februaru u Dohi, gde ce Katar biti domaćin Sampionata sveta.

Ovakav raspored, osim takmičarskog predstavlja i logistički izazov jer će nakon polovine klupske sezone, slediti reprezentativnih dva meseca. Dobra stvar je što je plasman u Fukuoki obezbedio nastup u Dohi, pa ce Srbija praviti plan putovanja i priprema znajući da igra dva vezana takmičenja. Koncept za 2024. krovne organizacijom vodenih sportova koja od ove godine nosi ime World Aquatics (nekada FINA), zaista je nesvakidašnji, ali termini su zacrtani i Srbija će na dva „zimska takmičenja“, tražiti prolaz za Pariz.

A te nastupe Srbija dočekuje sa neprikosnovenim kapitenom Nikolom Jakšićem i selektorom Urošem Stevanovićem koji je u nezahvalnim okolnostima došao na klupu i svakako zaslužio da na njoj i ostane. Kada je Šampionat završen to deluje kao stvar koja se podrazumeva, ali ako se setimo početka utakmice drugog kola po grupama sa Crnom Gorom, delovalo je da je selektor na rubu ambisa, jer da je tu zabaležen poraz, u osmini finala Srbija bi igrala sa Hrvatskom i, uz eventualni poraz, bilo bi teško zamisliti da Stevanović ostane na tom mestu. Umećem selektora i igrača taj scenario je izbegnut. Nakon pobede u osmini finala protiv Japana, dobra i hrabra igra ponovljena je u duelu sa Italijom, pa se plasmanom u polufinale napravio rezultatski iskorak u odnosu na prethodna takmičenja, nakon čega je prirodno da Stevanovic nastavi da radi i sklapa novu generaciju koja može da se meri sa najjačim selekcijama sveta.

A to ne bi mogla da nije kapitena Nikole Jakšića. Sigurno najpozitivniji utisak iz Japana je igra, ponašanje i vođstvo dvostrukog olimpijskog šampiona. Što ne zvuči kao neko iznenađenje, jer se već dugo zna kakav je igrač dvadesetšestogodišnji as. Ipak, klub za koji nastupa – Novi Beograd je pocetkom juna, nakon zavrsetka sezone saopstio da Jakšić može da ide, ako se plati 150.000 eura obeštećenja, ili da ostane, ali oni na njega ne računaju mnogo budući da nije zadovoljio kvalitetom igre. Nimalo jednostavna situacija, a oko nje je tinjao i rat saopštenjima između Novog Beograda i drugih aktera srpske vaterpolo scene što sigurno nije pomoglo Jakšiću da preuzme kapitensku ulogu pun samopouzdanja.

Ipak, on je na prvenstvu sveta u Fukuoki to izneo na izvanredan nacin. Na kraju, veliki broj minuta provedenih u igri i ključan učinak u napadu, u polufinalu i meču za treće mesto dovela je do toga da su protivnici učinili sve da najpre njega zaustave i tako ostave srpski tim sa malo rešenja u napadu i malo golova na kraju meča.

Kada je o napadu reč istakao se Strahinja Rašović, koji je sa 26 golova bio i najbolji strelac Svestkog prvenstva. Opet, nije ništa novo da je Strahinja izvanredan strelac, ali je uz Jakšića na prvenstvu on nosio napad Srbije, posebno je protiv Italije nalazio rešenja kada je delovalo da ih nema, i ukupno pružio sjajne partije. Važnije od individualnih uloga svakako je timski duh koji je nosio ekipu kroz turnir, i to je najveći dobitak. A taj timski duh trebalo bi u narednim takmičenjima da donese dobro organizovanu odbranu, a ona je dokazano ključ uspeha srpskog vaterpola.

Za sledecu godinu i nabrojena takmičenja očekuje se i povratak Dušana Mandića. Ostaje žal što Mandić nije bio u Fukuoki bar po nekoliko minuta po meču da fintira i šutira. Srbija bi sa njegovim razornim udarcem sa nezgodne strane, gde je bilo dosta problema u realizaciji, bila mnogo bliže uspehu u borbi za medalju.

Učinak Srbje, naravno, najviše nas zanima, ali treba pogledati i širu sliku i druge ekipe. Četvrtfinala u Fukuoki bila su vrlo uzbudljiva, rešena na jednu loptu ili petercima. Utisak je da se spisak konkurenata za najviši plasman proširio, Grčka je nespretno propustila da osvoji titulu, ali će sigurno na sledećim takmičenjima biti sila, kao i Italija koja osim poraza od Srbije na peterce nije igrala ni jednu tesnu utakmicu. Izbaranici Alesandra Kapmanje su pobedili sve rivale sa lakoćom, i pretendenti su na vrh kao i pre turnira u Fukuoki.

Hrvatska je ostala van najboljih osam, a svakako može mnogo bolje. Crna Gora je, kao i Srbija, pokazala enbergiju, volju i umeće i biće ambiciozna da stigne do medalje. O Španiji koja je dominantan tim poslednjih godina i Mađarskoj sa Zalankijem ne treba pisati. Poseban je slučaj selekcije SAD, koja je igrala dobro, ali izgubila sve važne utakmice, iako je u većini imale osetno vođstvo i praktično dobijen meč. A bez rezultatskog pritiska i sa obezbedjenim mestom u Parizu bice zanimljivo videti koliko mogu Francuzi, odnosno koliko pomoćni trener Vjekoslav Kobešćak jos moze da dotera igru tokom celog meča jer i Francuzi boluju od pada u završnici.

Završetkom Svetskog prvenstva u Fukuoki okončana je reprezentativna sezona, a klupska u olimpijskoj godini počinje ranije, pa nas već u septembru očekuju nadmetanja. Format takmičenja klubova se promenio kako u najkvalitetnijoj ligi Srbije, gde će se igrati najpre u dve grupe, tako i u Ligi šampiona gde se vraća format od četiri grupe sa četiri tima i završnicom na fajnal-foru. Kako će izgledati regionalna liga još nije poznata, a neizvesno je da li će se u zgusnutom rasporedu naći vremena da se odigra i to takmičenje.