Milanović o odlasku iz Novog Beograda: Razočaran sam saopštenjem mog vaterpolo sina

Vaterpolisti Novog Beograda imali su turbulentnu sezonu, iako su na kraju postali šampioni Srbije, osvojili Regionalnu ligu i postali vicešampioni Evrope. Međutim, u svega nekoliko meseci promenili su trojicu trenera. Najpre je, posle neuspeha u Kupu Srbije i serije loših rezultata, klupu napustio Vladimir Vujasinović. Kratkoročno rešenje bio je Dejan Jovović, da bi ga potom nasledio Igor Milanović, koji je na klupi završio sezonu.

Međutim, iz nepoznatih razloga klub nije nastavio saradnju sa Milanovićem, koji je ubrzo pronašao novi klub i u narednoj sezoni će predvoditi grčki Olimpijakos. Međutim, Milanović je odmah najavio da će se oglasiti povodom dešavanja u klubu i načina na koji je prekinuta saradnja.

– Nisam hteo do sada da reagujem. Obećao sam da ću da kažem šta mislim jer do sada ni jedan jedini intervju nisam dao. To vi najbolje znate jer ste se svakodnevno interesovali za čitavu priču. Pre nekoliko dana sam od nekoliko ponuda izabrao za mene najpovoljniju. Slede novi izazovi sa Olimpijakosom, klub koji cenim, sa igračima koji mogu mnogo, u zemlji koju volim i u kojoj imam prijatelje. Motiv i želja za radom su tu i nadam se da će biti sve kako želimo – počinje Milanović priču u razgovoru za Sportski Žurnal.

Ostaje međutim dosta toga nejasno oko Novog Beograda.

– Došao sam na poziv Šapića. Kao džentlmen želim mu u životu sve najbolje, zdravlje, sreću, želim mu uspeh na novoj funkciji kao što želim i uspeh mladom klubu koji je napravio. Znam i da nije bio za to da se nastavi saradnja ali me je ispoštovao sto posto.

Milanović je posebno zahvalan na poverenju:

– Posle 2,5 godine van vaterpola omogućio mi je da budem trener u svom gradu, gradu kojem mi je rođen deda. Dao sam najbolji deo sebe, lojalan do maksimuma i mislim da rezultati nisu izostali. Bila su to tri turbulentna meseca i o njima, ponavljam kao džentlmen, ne želim da pričam.

Milanovićev odlazak, prvo bez jasne potvrde, ćutanje kluba oko toga stvorili su famu da se nešto ipak dogodilo.

– Razočaran sam saopštenjem mog vaterpolo deteta, moga sina Slobodana Sora. Tim saopštenjem je iskazao svoju nepristojnost, licemerje, neiskrenost, posebno tvrdnjom da je iz medija saznao da nisam više trener Novog Beograda. Ne znam o čemu priča, iz kojih je to tabloidnih medija informisan, kada, ponavljam, ni sa jednim novinarem nisam pričao na tu temu, niti se obraćao javnosti.

Bez dlake na jeziku, jasan i konkretan, Milanović nastavlja:

– Ne bojim se ni politikanstva, ni licemerja, ni neiskrenosti. Bojim se samo ljudske gluposti, a to je sada pokazao moj vaterpolo sin Slobodan Soro.

Sledi bliže objašnjenje:

– Imali smo dva razgovora, dva čudna razgovora. Prvo mi je u četvrtak rekao da nema dovoljno informacija oko mog statusa kao trenera. Već tada je grad brujao da Soro sprema svog kuma Živka Gocića na moje mesto. O Gociću zaista mislim sve najlepše u svakom pogledu. Smatram da bi bilo pošteno, posle tri meseca rada u klubu, da Soro to meni i saopšti.

Milanović je posle toga ovako rezonovao:

– Ako mi je rečeno da ne postoje informacije o opciji mene kao budućeg trenera, pitao sam da li postoji opcija i da ne budem trener. Soro mi je odgovorio da postoji. Dan ranije, na sastanku u klubu, nije mi se ni obratio. I onda da li moj sin Slobodan Soro na taj način daje meni varijantu da ako nisam njegova opcija da tada on više nije moja opcija. Pitam javnost, da li u tom momentu mogu da razmišljam o svojoj opciji da Novi Beograd nije moj klub i da treba da tražim novu sredinu, a ponude su stizale? Uzgred, moja je bila želja da nastavim sa radom jer sam sa igračima imao sjajan odnos, koji je bio i pojačan nesrećnim gubitkom od Pro Reka.

Drugi razgovor nije doneo rešenje:

– Dva dana kasnije smo ponovo bili u kontaktu a kako nije imao ništa novo da mi kaže, priznajem da sam odbio susret koji je tražio. Pazite, zameram mu tu neiskrenost, bojim se, zbog njegovog, moram da kažem, glupog načina razmišljanja. Trebalo je da mi se jasno, pošteno, u ime ta tri meseca, u ime tih rezultata, to i kaže. Dovođeni su igrači Filipović i Ćetković a da mene, tada još uvek u opciji trenera, niko nije obaveštavao. Na šta to liči? Koje su to glupe igre?

Ponavljajući razočaranost ponašanjem igrača sa kojim je osvojio Ligu šampiona 2011. Milanović dodaje:

– Njegovo saopštenje je stiglo dok je bio u Indiji. Šta je i gde je on mogao da pročita moje izjave, pa sve je jasno. Licemerno, neiskreno i ponovo ponavljam, što je najgore, glupo. Da sam na mestu predsednika kluba pitao bih svog direktora „šta to radiš“, interesovao bih se za način razmišljanja, za čitavu priču koja je pogubna za njegovog operativca. Na kraju, kada sam shvatio da nisam opcija za Novi Beograd, potražio sam svoju i našao je u Pireju. Ostaje razočarenje, prvo što nisam nastavio da radim sa sjajnim igračima i ljudima sa kojima sam bio u kontaktu, drugo što se sve dogodilo na način koji ne priliči jednom funkcioneru kakav je Soro. Sve je moglo sa više iskrenosti, poštenja i stila.

Novi Beograd je za Milanovića rezultatski lepa prošlost. O stvarima o kojima je pričao za naš list kaže:

– Ne želim da budem pogrešno shvaćen, u sportu se događaju takve stvari ali na višem, iskrenijem nivou. Kada se sve dogodilo kako se dogodilo moj odlazak u Olimpijakos je moja lična stvar.

Izvor: Sportski Žurnal