Filipović: Ova generacija je zaslužila oproštaj vredan pamćenja

U razgovoru za Tanjug, sada već bivši kapiten reprezentacije Srbije i osvajač svega što se može osvojiti, Filip Filipović, govorio je o generaciji koja ovog leta odbranila olimpijsko zlato, kao i o novoj situaciji u srpskom vaterpolu, gde Srbija ima tri učesnika Lige šampiona i možda najkvalitetnije prvenstvo na svetu.

Kapitensku „traku“ preuzeo je od Živka Gocića po završetku Olimpijskih igara u Riju 2016. Pet godina kasnije Filipović se, zajedno sa još petoricom saigrača, oprostio od reprezentacije osvajanjem zlata na Olimpijskim igrama u Tokiju. Kao kapiten je predvodio Srbiju do još četiri zlata, na Evropskom prvenstvu u Barseloni, Mediteranskim igrama u Taragoni i do još dva zlatna odličja u Svetskoj ligi. Kao kapiten ima još svetsku bronzu sa Šampionata sveta u Budimpešti.

– Mislim da se nikada, ni u jednom drugom sportu u Srbiji, nije desilo da imamo tri predstavnika u Ligi šampiona. Zaista treba da budemo ponosni i da uživamo u ovoj takmičarskoj godini, ne samo u elitnom takmičenju, već i u domaćem prvenstvu koje je izuzetno jako – izjavio je Filip Filipović, legendarni kapiten vaterpolista Srbije.

Filipović, osvajač više od 30 medalja na velikim takmičenjima sa nacionalnim timom smatra da to što Srbija ove godine sa kragujevačkim Radničkim, Novim Beogradom i Crvenom zvezdom ima najviše predstavnika u elitnom takmičenju od svih evropskih zemalja, nije slučajnost.

– To je potvrda, ne samo trenutnog kvaliteta našeg vaterpola, već i same organizacije, odnosno Vaterpolo saveza Srbije koji je definitvno poslednjih godina dao do znanja da upravo kroz klubove želi da podigne nivo ovog sporta u zemlji. Sve ovo pozitivno što se dešava dolazi i kao neki priprodan sled okolnosti i ulaganja koje je država omogućila da bismo danas imali tri predstavnika u Ligi šampiona – rekao je Filipović Tanjugu.

On ističe da se trenutna situacija ne može nazvati renesansom, ali da sve okolnosti ukazuju da je učinjen veliki korak ka ozdravljenju srpskog vaterpola.

– Moramo da budemo čvrsto sa obe noge na zemlji. Znamo gde je bio srpski vaterpolo do nedavno uz sve uspehe, medalje i istinske podvige ne samo seniorske, već i ostalih reprezentativnih selekcija. Mislim da smo sada na dobrom putu. Ali, taj put je dugačak i želeo bih da posle ide uzlaznom linijom – rekao je Filipović i potom dao dodatno pojašnjenje.

– Kao što možemo da vidimo, u vaterpolu se neke stvari rešavaju mnogo brže nego u nekim drugim sportovima. Svedoci smo da posle svega par godina ulaganja određeni rezultati su i te kako vidljivi. Renesansu ćemo doživeti kada budemo mogli da kažemo da su klubovi stabilni i da funkcionišu već nekoliko godina na jednom vrhunskom nivou. Međutim, sve ovo što se trenutno dešava je upravo dokaz da se nesumnjivo ide ka tome.

Izuzetno pozitivan ambijent u srpskom klupskom vaterpolu po mišljenju Filipovića dopunjuje i činjenica da plejada veoma talentovanih igrača, koja se medaljama dokazala kroz mlađe reprezentativne selekcije ovog leta, ima priliku da stasava uz brojne velike asove koji su se vratili.

– Momentum koji vlada treba pre svega da iskoriste mladi. U poziciji su da igraju i treniraju sa najboljim igračima planete, da stasavaju uz njih, ne samo u bazenu. Mogu sa sigurnošću da kažem da ova generacija koja je donela drugo uzastopno zlato sa Olimpijskih igara može mnogo toga da pruži i istovremeno edukuje te mlade momke, ne samo u sportskom, već i životnom smislu – istakao je Filipović.

U Italiji je igrao od 2009. do 2012. i od 2014. do 2020. godine, da bi potom jednu sezonu proveo u mađarskom Solnoku, a potom je potpisao za grčki Olimpijakos.

– Meni je Grčka zaista oduvek bila izazov, pogotovo Olimpijakos kao klub. Ne mogu da krijem želju da sam oduvek želeo da u nekom trenutku svoje karijere dođem ovde zbog načina rada, same atmosfere koja vlada oko Olimpijakosa i naravno ciljeva kluba. Ekipa je dobra, ali imamo određene poteškoće, jer nismo kompletni, ali s obzirom da je sezona duga mislim da ćemo se prilagoditi.

Ove godine je proslavio 34. rođendan i polako razmišlja o završetku trofejne igračke karijere. Za grčki Olimpijakos će igrati do 2023. godine.

– Sa Olimpijakosom imam dvogodišnji ugovor. Razmisliću dobro posle toga šta dalje, ali nije isključeno da možda i završim karijeru u Olimpijakosu.

Za kraj, otkrio je da postoji ideja o oproštajnoj utakmici najtrofejnije generacije srpskog vaterpola.

– Javnost će o svemu tome biti obaveštena do kraja godine. Ova generacija je zaslužila spektakl na kraju. Ne samo zbog nas već i zbog ljudi kojima smo ostali dužni da se zahvalimo. Sve ovo što je ova generacija igrača uradila za srpski sport je nešto što će se sigurno pamtiti i prepričavati dugo vremena i zato postoji želja da napravimo oproštaj koji će biti vredan pamćenja – zaključio je Filipović, a prenosi Tanjug.