Prlainović: Solnok ostaje u najlepšem sećanju, Gociću želim sve najbolje

Srpski vaterpolista, Andrija Prlainović, posle tri sezone u Solnoku promenio je klub, ali ne i državu.

Kao što smo već objavili, on će u naredne dve sezone biti igrač vicešampiona Mađarske i učesnika Lige šampiona, OSC-a. U razgovoru za Vaterpolo vesti otkrio je da je imao ponudi i aktuelnog šampiona Evrope, Ferencvaroša, ali se odlučio za OSC, gde će mu saigrači biti Branislav Mitrović, Sava Ranđelović i Nemanja Ubović.

Prlainović je sa Solnokom osvojio pet različitih trofeja: Prvenstvo, Kup i Superkup Mađarske, Ligu šampiona i Superkup Evrope, a u intervjuu je rekao puno lepih stvari o bivšem klubu. Istakao je je da je to bilo lepo iskustvo i da će uvek navijati za Solnok, te da mu želi sve najbolje u narednim godinama.

Jedan od najboljih svetskih igrača u Solnok je prešao 2016. godine, kada je napustio Pro Reko.

– Moj dolazak u klub se pogodio sa ogromnom željom rukovodstva i igrača da se dođe do evropskog trofeja i to je jedna od mojih najdražih sezona u karijeri. Imao sam zapaženu ulogu, tokom cele sezone smo igrali dobro. Bio je jak sastav, sa izuzetnim pojedincima. Za mene to nije bilo iznenađenje, jer sam ja došao u Solnok da probam sa još jednim klubom da osvojim Ligu šampiona i taj sportski motiv mi je bilo na prvom mestu.

Posle sjajne 2017. godine, od početka 2018. je bio primetan pad u formi.

– Posle osvajanja Superkupa Evrope i Mađarske, zatim i Kupa Mađarske, kao da su se svi zadovoljili tim nizom trofeja. Od januara 2018. su usledile lošije igre i rezultati. Odigrali smo spektakularno finale mađarskog prvevenstva sa Ferencvarošem. Odlučivala je jedna lopta, a oni su imali više sreće u tom finalu i stigli su do titule posle skoro 20 godina.U Đenovi smo mogli da stignemo bar do polufinala Lige šampiona, jer je sastav bio i dalje kvalitetan. Ostaje gorčina što sam propustio taj fajnal-ejt zbog povrede.

U tek završenoj sezoni, Solnok nije bio favorit za trofeje.

– Razlika u poslednjoj sezoni u odnosu na prethodne dve je što je bilo manje kvaliteta. Veći deo sezone je odigran sa devet igrača, jer je Gabor Kiš imao problem sa leđima, Gergo Zalanki mononukleozu, a i ja sam bio povređen kada se odlučivalo. Sa svakom ekipom u Evropi smo igrali na jedan gol, ali nismo uspeli da napravimo više od trećeg mesta u Mađarskoj. To je možda bio i realan domet ove sezone.

Klub je po rezultatima zaslužio, ali nije se plasirao na fajnal-ejt Lige šampiona.

– Ostaje žal za plasmanom na fajnal-ejt, ali je teško prognozirati da li bi tamo nešto uradili. Utisak mi je da se ekipa podigla u toku sezone, bio je primetan napredak u igri i svi igrači, pogotovo mlađi, su napredovali i to treba da bude putokaz za dalje. Verujem da će sa Živkom to biti trend, da igrači napreduju i da će Solnok za nekoliko godina ponovo biti među najboljim ekipama u Evropi. To je plan i verujem da će se naći sredstva, jer klub ima sjajnu infrastrukturu.

Po završetku prošle sezone, na klupu je seo Živko Gocić.

– Živko je seo na klupu direktno iz bazena i to je uvek nezahvalna uloga. Dobio je priliku da vodi jedan od najboljih evropskih klubova na početku karijere, a to se ne propušta. Za njega je ova sezona veliko iskustvo, jer je pametniji i iskusniji za sezonu na vrhunskom nivou. Predviđam mu i želim uspešnu karijeru, kao što je bio igrač. Mislim da ima kvalitete za to, ali je pred njim mukotrpan rad, jer je taj posao izuzetno zahtevan.

Pored Aleksića, sa Prlainovićem su u Solnok u poslednjoj sezoni igrali Viktor Rašović i Đorđe Lazić.

– Lazić je mnogo bolji igrač nego što je bio u septembru, a Viktor je prvi put nakon odlaska iz Zvezde imao tako važnu ulogu u nekom timu. Napredovao je i za njega je ovo isto bilo dobro iskustvo.

Na kraju priče o Solnoku, Prlainović je još jednom istakao da mu je veoma drago što je igrao za taj klub.

– Solnok ostaje u najlepšem sećanju. Naišao sam na izuzetan odnos ljudi iz kluba prema meni i zadovoljan sam što je Solnok bio stanica u mojoj karijeri. Upoznao sam kvalitetne ljudi sa kojima ću sigurno ostati u kontaktu i još više sam se zbližio sa našim igračima. To je bila jako lepa priča i pravi izbor sam napravio. Uvek ću navijati za Solnok kada igra protiv nekog drugog tima i tom klubu želim sve najbolje.

U februaru je objavljeno da će naredne sezone Prlainović i Aleksić pojačati Dinamo iz Moskve.

– Od početka godine se pričalo da ćemo Aleksić i ja u Moskvu, ali se ta priča izjalovila. Pronašao sam novi klub i u naredne dve sezone ću igrač OSC-a, vicešampiona Mađarske i polufinaliste Kupa Evrope. Bila je mogućnost prelaska u Ferencvaroš, ali sam se odlučio za OSC i verujem da će to biti još jednom dobro i rezultatski uspešno iskustvo. To je klub sa sve većim ambicijama iz sezone u sezonu i cilj će biti plasman na finalni turnir Lige šampiona, dok ćemo na domaćoj sceni pokušati da ugrozimo Ferencvaroš. 

Poznato je da mađarski klubovi imaju fantastične uslove i da je kompletna organizacija na visokom nivou.

– Drago mi je što sam ostao u Mađarskoj, gde je vaterpolo na izuzetnom nivou i to ne može da se poredi sa drugim zemljama. Za svakog igrača je sreća i privilegija da oseti šta znači igrati vaterpolo u toj zemlji, gde je sve dobro organizovano. Ispred drugih su po popularnosti sporta, prisutnosti u medijima, odnosu navijača prema klubu i igračima svoje i protivničke ekipe. To je kultura koja se prenosi sa generacije na generaciju i to sve zajedno izgleda jako lepo. Budimpešta ima mnogo bazena, a i drugi klubovim širom zemlje su u poslednjih 10 godina dobili nove bazene.

Prošlog vikenda je završen finalni turnir Lige šampiona u Hanoveru.

– Bilo je kvalitetnog vaterpola i nekoliko sjajnih utakmica. Nažalost, moj je utisak, a i verovatno drugih ljudi iz vaterpola, da se kruna sezona, odnosno finalni turnir Lige šampiona, igrao na bazenu koji nije adekvatan za taj nivo takmičenja. Polufinalne utakmice su bile slabo ispraćene i, u poređenju sa turnirima iz Beograda i Budimpešte, ovo je korak unazad kada je u pitanju klupski vaterpolo. U poslednjih sedam godina bilo je sedam različitih šampiona i ta činjenica govori da mnogi igraju vaterpolo i da postoji konkurencija. Izgledalo je da će Pro Reko lako doći do trofeja, ali su opet bili slabiji i stali su u polufinalu.

Do titule šampiona Evrope stigao je Ferencvaroš, a Prlainović je istakao da ga uspeh mađarskih klubova uvek raduje.

– Raduje me uspeh Ferencvaroša, jer dolazi i najveće vaterpolo zemlje. Znam koliko su oni hteli da se domognu evropskog trofeja. Osvojili su dva Kupa Evrope, sad i Ligu šampiona i to je još jedna organizacija koja uz velika uložena sredstva dolazi do trofeja, tako da se to isplatilo. Kad god nije klub u kojem ja igram osvajač Lige šampiona, najdraže mi je kad osvoji neki mađarski klub, jer sam u ove tri sezone video kolika je posvećenost i koliku pažnju izaziva ovaj sport. Mađari sve što osvoje to je zasluženo.

Prvaci Evrope su postali srpski igrači, Slobodan Nikić, Stefan Mitrović i Nikola Jakšič.

– Drago mi je što su naši igrači došli do trofeja. Imali su veliki doprinos tokom celog turnira, tako da su oni otprilike bili odlučujući faktor za osvajanje trofeja. Čestitam im na tome.