Prlainović: Ostaje žal za zlatom na Olimpijskim igrama

Najbolji sportista Srbije u izboru Olimpijskog komiteta  u 2012. godini i najbolji strelac Olimpijskih igara Andrija Prlainović svojim nastupima u kapici Srbije, ličnim priznanjima i dolaskom u Crvenu zvezdu u mnogome je obeležio proteklu godinu u vaterpolu. Rođeni Novljanin osvojio je  sa Srbijom evropsko zlato i olimpijsku bronzu u godini za nama, u kapici Pro Reka ponovio je uspeh iz 2011. i stigao do evropske titule. Na jesen se vratio u Srbiju posle jedne sezone u ‘timu snova’ Pro Reka i sada predvodi crveno-bele u borbi za trofeje na svim frontovima. Prirodno, Prlainović je pomenutim uspesima dospeo u centar medijske pažnje, a internet stranica Sportal.rs, kao i dnevnik Sportski žurnal  za 1. januar priredili su intervjue sa Prlainovićem. Prenosimo vam neke od najzanimljivijih delova:

I pored briljantnih partija tokom minulih 12 meseci, Prlainović je bio skroman sagovornik u novogodišnjem intervjuu. Za SPORTAL.RS govorio je bez mrve arogancije i prepotentnosti, iz svake reči izbijali su umerenost i patrijarhalno vaspitanje.

– Prijatno me je iznenadilo priznanje Olimpijskog komiteta Srbije. Velika je privilegija biti najbolji u svojoj zemlji, najveće lično priznanje u karijeri. Vaterpolo je često bio zastupljen kroz nagradu najboljoj ekipi, dobro je što je neko iz našeg sporta dobio i individualno priznanje, prvi put od 2005. godine. To je dokaz da se naši rezultati cene u Srbiji.

Da li ste u potpunosti zadovoljni proteklom godinom?

– Postigli smo odlične rezultate u Ajndhovenu i Londonu, ali je ostao žal za olimpijskim zlatom. Nismo bili na najvišem nivou i zato nismo ni stigli do cilja. Ova ekipa je u Londonu sigurno mogla više.

Letos ste se vratili u Srbiju. Kakav je osećaj ponovo igrati u domaćoj  ligi?

– Srećan sam što sam opet u srpskom vaterpolu. Prvi put od 2006. godine prvenstvo izgleda ozbiljno, postoji rivalitet između Partizana i Zvezde. Ima više pozitivnih stvari nego negativnih. Dobro je i za reprezentaciju, ostaje samo pitanje koliko će to ekonomski moći da bude izvodljivo.

Šuška se da vam se već duguje?

– Dobili smo manje novca nego što je obećano. Kada se na kraju sezone bude pričalo o nastavku saradnje sa Zvezdom, ova stavka će biti takođe razmatrana. Iskreno, i u evropskom vaterpolu je lošija finansijska situacija, videćemo na proleće da li će klubovi moći da isprate ono što su obećali. Voleo bih da ostanem, nigde nije lepo kao kod kuće. Međutim, najlakše je igrati kada si opterećem samo igrom, što sada nije slučaj. Materijalna strana nije kod svakog igrača ista i ovaj problem može da opterećuje i utiče na igru ekipe. Uvek će se naći neko ko zbog egzistencije ne može da se maksimalno fokusira na obaveze u bazenu.

Šta Vam najviše smeta u našem vaterpolu?

– Upravo to stanje neizvesnosti. Pitanje je kada će novac, koji su obećali sponzori, stići u klubove. Druga stvar je loša organizovanost samih klubova.

A, šta biste izdvojili kao najpozitvniju stvar od letošnjeg povratka?

– Derbi mečeve sa Partizanom i Radničkim. Čudan je osećaj bio igrati protiv crno-belih, to je bio prvi pravi derbi u domaćim okvirima. Dok sam igrao u Partizanu bilo je, nažalost, i lakših treninga. Utakmice sa Partizanom, Jugom i Radničkim su bile pravi spektakli, retko se na vaterpolu može videti 2.000 ljudi. To je nešto najbolje što mi se dogodilo od sepembra i povratka u srpski vaterpolo.

Branili ste boje Partizana, sada ste kapiten Zvezde. Kakav je osećaj igranja u „drugom taboru“ ljutih rivala?

– Drago mi je što sam u Zvezdi. U bazenu nije bitno ko za koga navija, već ko daje više za Zvezdu. Ovde mnogi pričaju kako su veliki zvezdaši i partizanovci, a tu pripadnost manje pokazuju na delu.

U jadranu je počinjao ‘jurio’ asove. U Partizan je stigao kao reprezentativac , kasnije postao sut, u Pro Reku deo drim tima. U Zvezdi kapiten i uzor mladima.

– Da, sa 25 godina sam već iskusan. Hoće mladi u Zvezdi da uče, vidi se napredak. Još malo iskustva. Voleo bih da ta priča potraje. Sveu bazenu rad, atmosfera, sve ide kako treba. Nedostaje malo podrške, znate na šta mislim. Bojim se da u suprotnom…

Kako napreduje novi tim Zvezde?

– Krećemo se u dobrom smeru, ali ima još mnogo vremena do kraja sezone. Prvi cilj je da osvojimo drugo mesto u grupi Lige šampiona i da se plasiramo u osminu finala. Možemo da se suprotstavimo svakom u Evropi, ali ekipa je nova i potrebno nam je vreme. Dosta smo napredovali od početka sezone, kvalitetno radimo, mladi igrači svakodnevno „rastu“. Ne bih da opterećujem pojedince, ali sviđaju mi se braća Rašović. Mogu da postanu veliki igrači, ako nastave da rade kao što su to činili do sada.

Da li ste nezadovoljni što je trofejni vaterpolo u Srbiji u senci fudbala i košarke?

– Ne smeta mi, tako je gotovo svuda u Evropi. Naš sport ima svoje limite, pošto se igra u bazenu, gde dođe maksimalno 2.000 ljudi. Ne žudim za popularnošću i velikom slavom. Uvek me lepo dočekaju bilo gde u Srbiji, ljudi me prepoznaju na ulici i to su prijatni trenuci. Vaterpolisti su omiljeni u Srbiji, to mi je satisfakcija za ono što radimo.

Intervjue u celosti možete pogledati na:

Internet stranici Žurnala

Portalu Sportal.rs