Ženski vaterpolo u Srbiji – u iščekivanju medalje

Da li ste se ponekad zapitali kako je moguće da u najtrofejnijem sportu u Srbiji, u muškoj konkurenciji imamo ekipu koja je, ako ne najbolja, u samom vrhu svetske scene dok u ženskoj konkurenciji Srbije nema na velikim takmičenjima. Ta činjenica je još jednom potvrđena i ove godine muškim evropskim zlatom iz Ajdnhovena i osvajanjem bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Londonu i izostankom ženskog tima sa tih takmičenja. Vaterpolo vesti otkrivaju ima li u ženskom vaterpolu, koji se u svetu ubrazno razvija, mesta za srpske dame i kada možemo očekivati da se i devojke u kapicama Srbije bore za odličja.

U ovom slučaju ne može biti govora o tome da su Srbi slepi za ženski sport, obzirom da su i sportistkinje, poput njihovih muških kolega, ovenčane grandioznim dočecima ispred gradske skupštine u Beogradu prilikom povratka sa raznih takmičenja, kako u individualnim, tako i u timskim sportovima. Ni navijanje za vreme tih takmičenja nije sa manje žara i strasti od navijanja za mušku ekipu. Neke od njih su, što je i normalno, postali idoli mlađim naraštajima i/ili se često spominju u medijima. Ali među njima nema vaterpolistkinja.

Jedna od bitnih prepreka, prema rečima selektora ženske reprezentacije Novice Todosijevića, je što se na vaterpolo još uvek gleda kao na muški sport. Uz samo jedan pogled na vaterpoliste, prosečan roditelj zaključuje kako će njihova ćerka izrasti u nekog gorostasa „dva sa dva“, te se radije odlučuju da svoje žensko dete pošalju put nekih sportova koji su afirmisani makar kao uniseks ako ne i sasvim ženski. Svakome ko je pogledao barem jednu utakmicu ženskog vaterpola, jasno je da to nije istina, naprotiv.

Takvo viđenje nije jedina prepreka, naravno, uspešnost je svakako jedna u nizu. Pa, razmislimo onda, šta je neophodno učiniti kako bi usledio uspeh, odnosno šta je glavni razlog njegovog izostanka?

Selektor Todosijević kaže – uslovi za rad. Naime, devojke koje su premostile barijeru muškosti u vaterpolu i odlučile da se posvete ovoj plemenitoj sportskoj disciplini, nemaju ni izbliza uslove kakvi su neophodni da bi se uspeh ostvario. Treninzi im se prilagođavaju mogućnostima bazena na kojem treniraju, umesto obratno. Unutar jednog tima, deo njih trenira rano ujutru, drugi deo u rano popodne ili neki drugi deo dana, a svakako u vreme kada je najmanja gužva na bazenu. Tek za vikend mogu da se skupe na jednom mestu, sve zajedno, i objedine trening od prethodne nedelje. Pri svemu tome, devojkama koje su odlučile da se uprkos teškoćama posvete najtrofejnijem srpskom sportu, moramo čestitati na entuzijazmu i posvećenosti jer, za razliku od nekih drugih vaterpolo zemalja poput Italije, Grčke, SAD itd., finansijski nisu u mogućnosti da se bave isključivo sportom koji su odabrale.

Uprkos svemu, čini se da stvari idu na bolje. U dvanaestom mesecu 2012. godine napravljen je veliki korak unapred. U saradnji sa Vaterpolo savezom Srbije, na bazenu Košutnjak, organizovan je trening kamp za devojčice. Pokriveni bazen na Košutnjaku ugostio je za vikend, 15. i 16. decembra, 25 devojčica rođenih od 2000. do 2003. godine. Ova brojka postaje još impozantnija kada se uzme u obzir da u ženskom vaterpolu, zajedno sa seniorkama, ima oko 120 devojaka i devojčica. Takođe, ovo je prvi put u istoriji vaterpola u Srbiji da su devojke dobile mogućnost da treniraju u istim uslovima kao i muškarci.

Trenira se ozbiljno i čvrsto, pet časova dnevno, od čega su četiri časa u vodi i jedan čas na suvom. Iako ih od svlačionice do bazena prati oblak galame i kikotanja, kada uskoče u vodu devojčice postaju ozbiljne i posvećene i trenira se u atmosferi dostojnoj visokih profesionalaca. Treninzi su struktuirani i temeljni, i pravo je zadovoljstvo videti te devojčice, buduće šampionke i nosioce renesanse u ženskom vaterpolu, kako seku vodu dok plivaju ili kako gospodare loptom svojim malenim šakama, sa istinskim žarom i željom u očima.

Moral i motivacija su na najvišem nivou, kako kod devojčica tako i kod osoblja koje vodi trening. Konačni cilj je jasan – formiranje jake nacionalne selekcije koja bi konkurisala za jednu od medalja na evropskom prvenstvu koje će se održati 2016. godine u Beogradu i koja će biti jedna od dominantnih u svetu u godinama koje slede nakon toga. Prema rečima selektora, kamp je bio izuzetno uspešan i planira se organizovanje još kampova u bližoj budućnosti, a sledeći bi trebalo da bude na proleće 2013. godine. Treninge su vodili selektor reprezentacije Novica Todosijević, zatim Aleksandar Vujović i Nebojša Davidović iz VK Partizan, Marko Janković iz VK Beograd, Miloš Bradić i Peter Kopunović iz VK Taš 2000.

Na kraju, ostaje nam da se zahvalimo damama na upornosti i istrajnosti i da im poželimo da na evropskom prvenstvu 2016. u Beogradu zaplivaju hrabro do nekog od mesta na pobedničkom pijedestalu, kako je i planirano. Do tada, navijajmo za njih u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo 2014. gde se nalazimo u grupi sa Španjolkama, Francuskinjama i Nemicama. Ja ću im svakako držati palčeve, a nadam se i vi takođe.

Za vaterpolo vesti: Ivan Mićić, foto Vojislav Petrović