Zlatna generacija iz Meksika okupila se u Beogradu

U Meksiko Sitiju 25. oktobra 1968. godine vaterpolisti Jugoslavije igrali su finale Olimpijskih igara i posle produžetaka u dramatičnom meču savladali Sovjetski Savez i osvojili prvo zlato za svoju državu. Jugoslavija je potom bila najbolja i u Los Anđelesu 1984. i Seulu 1988. ali zlatni tim iz Meksika ostaće upamćen kao prvi koji je zlatom upisao vaterpolo na prostorima gde je postao jedan od najvažnijih i svakako najtrofejniji timski olimpijski sport. Tog 25. oktobra u bazenu su zlato osvojili: Ozren Bonačić, Dejan Dabović, Zdravko Hebel, Zoran Janković, Ronald Lopatni, Uroš Marović,Đorđe Perišić, MiroslavPoljak, Mirko Sandić,Karlo Stipanić i Ivo Trumbić. Selektor je bio Aleksandar Sajfert. Obeležavanje 44. godišnjice istorijskog uspeha bio je povod da se neki od zlatnih vaterpolista okupe u Beogradu, odaju počast svojim preminulim saigračima i prisete se vremena kada su se popeli na olimpijski tron.

U Meksiku je na vaterpolo turniru nastupilo 15 ekipa (Australija je trebalo da učestvuje, ali je odustala), a Jugoslavija je nastupala u Grupi B sa Italijom, Istočnom Nemačkom, Holandijom, Japanom, Egiptom, Grčkom i Meksikom. Put do polufinala u koje su stizale samo dve prvoplasirane ekipe nije bio lak. Nerešen ishod sa Istočnom Nemačkom 4:4, u drugom kolu i poraz od Italije 4:5 u šestom nisu obećavali, ali su se Jugosloveni ipak plasirali na drugu poziciju zbog ubedljivih trijumfa u ostalim mečevima i bolje gol razlike od Nemaca koji su imali isti broj bodova. Italija je zauzela prvo mesto u grupi. Iz tih duela ostaje upamćen meč sa Japanom kada je legendarni Zoran Janković postigao 10 golova i postao jedini vaterpolista koji je dao 10 golova na jednom olimpijskom meču. Taj rekord još nije srušen.

U polufinalu 24. oktobra nadigrani su vladajući šampioni Mađarska sa 8:6, dok je Sovjetski savez pobedio Italiju 8:5. Već sledećeg dana na programu je bilo finale koje je posle produžetaka pripalo timu Jugoslavije 13: 11.

Taj veliki uspeh bio je povod da 44 godine kasnije u Beograd iz Zagreba doputuju Trumbić, Bonačić, Hebl i Lopatni . Njihovi domaćini bili su Perišić, Marović i Dabović. Zbog bolesti izostali su Bonačić i Poljak, a oni koji su uspeli da se okupe najpre su u Aleji velikana odali poštu svojim preminulim saigračima Zoranu Jankoviću i Mirku Sandiću.  Evociranje uspomena i druženje sa novinarima i prijateljima koji su bili deo uspeha nastavljeni su u Trofejnoj sali Vaterpolo saveza Srbije.

„Bili smo talentovani, dobro igrali i vremenom postali pravi prijatelji. U svakom trenutku uživali smo zajedno, bili kompaktni, poštovali se, govorili istinu u oči. Bila je to jedna fantastična grupa koja je žarila i palila u vaterpolu“, rekao je kapiten generacije Ivo Trumbić, a prenosi list Sport.

Predsednik Vaterpolo saveta Srbije Velibor Sovrović tom prilikom rekao je gostima da je Kuća vaterplola i njihova kuća, poželeo im dobro zdravlje uz nadu da će svi biti na okupu i za šest godina kada se bude obeležavalo pola veka od meksičkog zlata.